Лавирани цртежи 

 Новак Новаковић воли чисте висине и у свом раду је самолетач. Зато са његовим цртежима треба просто бити.... ту реч нема шта да тражи. Иако су му цртежи у основи поетски рисописи , пре свега плене својом чистом ликовношћу и сновиђајном лепотом. За њега је цртеж" посебна дисциплина и као такву је негује -чак и онда када у њега уноси боју. Боја "служи" цртежу као емотивна повисилица, својеврсна је распевана експресија ,има пре свега емотивни набој. И све то ствара утисак "вишка" лепоте. И колико год да је Новаку мотив у цртежима важан... било да су у питању фигуре, портрети они су у његовим цртежима често само знак.И кад се бави цртањем цвета, портрета, фигуре или неком апстрактном апликацијом, његова линија би имала исту распеваност. . Посебно у овим цртежима, у њиховом извођењу, присутан је "манир" шаке и лакта и ту и тамо самих прстију. Зашто то кажем? Зато што је необично да, по стажу млад уметник, тако вешто компонује те три техничке могућности руке у једну ваљано организовану целину и води их у жељеном правцу. Ако све то "корисно" сретне са акварелским пролазима боје кроз линеје што ове чине још сензибилнијим... онда све то упућује ка Новаковом, могуће, новом изразу у слици. На овим цртежима се види да се овде ради о изванредном цртачу.. Питање је времена, отворено питање, у шта ће се та лакоћа играња линијом и бојом преточити. Његови цртежи се често чине кроки белешке, нађени у таку али... АЛИ ако обратимо пажњу на то са којом цртачком дисциплином улази у психологију портрета све то још једном акцептирајући бојом и тиме отвара поново њихов психолошки профил, не можемо се отетити утуску да је пред Новаком једно широко поље , пред Новаком су у овом тренутку , чини се, тек слућени предели. И зато су неслучајни називи његових цртежа као што су например Пољубац змаја, Ноћ одласка, Рађање зоре... Мр Јагода Живадиновић